Jedini domaći portal o mucanju!
Koliko god neverovatno da zvuči ali ne postoji nijedan domaći sajt na temu mucanja.
Mucanje.rs
Te poražavajuće činjenice svesna sam godinama koliko i traje moje razmišljanje o pokretanju ovog portala. Dosta vremena je trajalo prikupljanje i sređivanje svih tekstova, intervjua, gostovanja kojih se nakupilo za sve ove godine (najveći deo ovih tekstova sam davno napisala i objavila na Fejsbuk stranici). Ali zato sada sa ponosom mogu da vam predstavim ovu internet lokaciju, koja je jedini domaći sajt koji se bavi osobama koje mucaju i njihovim problemima. Moj osnovni poriv za pokretanje sajta je pomoć onima koji mucaju. Ciljevi su informisanje, podrška ljudima koji mucaju i saznanje da nisu sami.
OSOBE KOJE MUCAJU MORAJU DA ZNAJU DA JE NJIHOV PROBLEM REŠIV.
Kome je namenjen sajt?
Prvenstveno onima koji mucaju, bilo da su deca ili odrasli, ali i njihovim roditeljima i prijateljima, svim onim bliskim ljudima koji ih okružuju. Svi ovi tekstovi su za sve one koji su spremni da se suoče sami sa sobom, one koji su spremni da rade na sebi, za one koji su spremni da prihvate svoje mucanje. Ali i za sve one koji su nesigurni i manje hrabri, za sve one koji imaju veliku želju da prestanu da mucaju a ne znaju odakle da počnu. Za sve one koji biraju da uđu u terapijski proces i žele da se upoznaju sa mucanjem i tehnikom pasivnog izdaha. Za sve one koji za to možda još uvek nisu spremni već biraju da sami pomognu sebi. Naravno, za terapeute koji u sebi nose entuzijazam, strpljenje, istrajnost, upornost, nežnost i razumevanje za osobe koje mucaju.
Da se predstavim
Ja sam Nikoleta Stevović, master def. logoped, sertifikovani terapeut tehnike pasivnog izdaha dr Martina Švarca, Bahov praktičar, Peat terapeut. Diplomirala sam logopedski smer na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu 1998. godine, sa prosečnom ocenom 8.96. Odmah nakon diplomiranja sam upisala i postdiplomske studije na matičnom fakultetu. Oktobra ´98. godine počinjem pripravnički staž u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora (IEFPG) u Beogradu.
2005. godine sam otišla na specijalizaciju u Njujork kod dr Martina Švarca (Martin F. Schwartz, Ph.D.), svetskog stručnjaka na polju mucanja kod koga sam specijalizirala Tehniku pasivnog izdaha – TPI (The Airflow Technique™), čiji je on tvorac. Napomenula bih da sam jedini logoped sa prostora ex-YU koji ima sertifikat dr Martina Švarca o kompletno završenoj edukaciji.
Članica sam The Stuttering Foundation, međunarodne neprofitne organizacije koja više od 70 godina pomaže osobama koje mucaju. Do nedavno sam bila jedina iz regiona. Srećom to više nije tako. Na žalost, i dalje sam jedina iz Srbije.
Tehniku pasivnog izdaha sam uspešno primenila u IEFPG, gde sam držala teorijsku i praktičnu edukaciju. Nakon dvanaestogodišnjeg iskustva slobodno mogu da se pohvalim izuzetnim rezultatima ove metode. Nakon što sam shvatila da su moje ambicije, na neki način, prerasle Institut, decembra 2011. godine rešila sam da se prihvatim novog izazova i prihvatila poziv dr Milijane Selaković da pređem u Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i svoje znanje primenim u radu sa decom koja imaju neki od oblika pervazinog razvojnog poremećaja. Tih pola godine u Centru mi je pomoglo da donesem odluku da započnem sopstvenu praksu.
Fluenta
Tako 2013. godine osnivam Logopedski Centar Fluenta, čiji je cilj unapređenje govora, jezika i ponašanja dece i odraslih. Centar Fluenta se bavi prevencijom, dijagnostikom, stimulacijom, korekcijom i unapređenjem govorno-jezičkog razvoja. Tu smo da pomognemo mališanima, njihovim roditeljima i odraslima koji imaju problema sa govorom i jezikom u vidu organizovanja logopedskih tretmana, savetovanja, edukacija. Sarađujemo sa timom stručnjaka koji su potrebni u procesu postizanja maksimalnih rezultata u oblasti govora, jezika i ponašanja.
Zašto sam odabrala baš mucanje?
Zato što se rađamo kao govornici u svetu govornika.
Zato što nas govor određuje.
Zato što je govor najimpresivnija čovekova sposobnost.
Zato što ako je govor narušen, kao što je slučaj sa mucanjem, tada osoba pati, postaje osujećena, zatvara se u sebe, povlači, tužna je, proživljava svakodnevne borbe sama sa sobom, bespomoćna je, ima utisak da je niko ne razume, ne ostaruje se lično i profesionalno jer se stalno oseća sputana, ona se bori sa iracionalnim strahom, ona zna šta želi da kaže ali to ne može. Mucanje frustrira, ugrožava, sputava. Mucanje sa sobom nosi ogromnu težinu kolektivnog nesvesnog, jer staro je koliko i čovekova civilizacija i još uvek se javlja. Kompleksno je i nepredvidivo. Tabu je tema i bauk je. Nepoznanica. Neizlečivo je jer nije pronađen lek. Pravi grč u stomaku kad se izgovori. I još mnoga toga neativnog.
Iz tog razloga ja ga volim, baš ga volim.
Oduvek sam imala potrebu da nešto popravim, rešim, pomognem, iznađem ono pozitivno u svemu… tako je i sa mucanjem. Mucanje deluje strašno, ali nije. Može mu se prići samo treba znati kako.
Zahvaljujući svom znanju i potrebi da sve što čujem, vidim, naučim, spoznam kroz svoje lično iskustvo i usavršavanje prenesem u rad sa osobama koje mucaju i isto tako sve što naucčm kroz rad sa osobama koje mucaju, sva njihova iskustva usvajam, prenosim, primenjujem. Osobe sa kojima radim, odrasli, deca, roditelji, i ja činimo jedan divan krug, poverenja, razumevanja, strpljenja, istrajnosti, motivisanosti, znanja, koji može doneti samo uspeh.