Strah od govora

Strah od govora

U osnovi problema mucanja nalazi se strah od glasova, reči, govora, čitanja, javnog nastupa, običnog razgovora (logofobija).
Ono što otežava govor je i stalno razmišljanje ili predviđanje odnosno gledanje unapred šta će se desiti tokom govora u određenoj situaciji. Misli kao što su ne mogu, plašim se, teško mi je, nadam se, sputavaju osobu da se suoči sa problemom.

Pravi uzrok mucanja nažalost se ne može još uvek odrediti, iako je sam problem star koliko i govor ljudi. Mucanje je veoma kompleksno. Ono obuhvata niz problema na telesnom, psihološkom, govornom i sociološkom nivou.

Okidač za mucanje je određen nivo negativnog ali i pozitivnog stresa koji blokira glasnice koje su zadužene za govor. Kada se one blokiraju osoba ne može da govori, i mucanje je u stvari ključ kojim se glasnice odblokiraju. Takav način govora se uči, jer svaki put kada je osoba u situaciji da se glasnice blokiraju počinje da muca, a na to se nadovezuje strah koji je takođe naučeno ponašanje i osoba ulazi u jedan začaran krug, što više razmišlja o govoru, što se više plaši, glasnice su više stegnute a mucanje sve gore, što je mucanje gore osoba se sve više plaši i počinje da izbegava govorne sitacije, izbegavajući govorene situacije strah je samo veći, a ne manji, a osoba se oseća sve beznadežnije.

Jedna od bitnih stvari u saniranju mucanja je pozitivan stav i namera da se dobro govori, izbegavanje predviđanja, i prizivanja straha, naravno pored vežbi spuštanja tenzije, vežbi opuštanja, vežbi usporavanja govora uz pravilno govorno disanje, i ulazi se u pozitivan krug, samopuzdanje je veće, strah je manji, govor je bolji, osoba ima motiv da nastavi dalje.

Teško je osobi koja muca da pomisliti kako to možeš misliti pozitivno i imati samopouzdanja, ne plašiti se govora jer to izgleda nemoguće i nerešivo. To su stvari koje se uče. Ako neko hoće da bude dobar u nekom sportu ili da ima dobre ocene, mora puno da se trudi, vežba i da maksimum od sebe. Mora biti strpljiv i motivisan. Ne može očekivati da recimo pobedi na nekom takmičenju i osvoji medalju ako pre toga nije naporno radio i vežbao, i slušao svog trenera. Tako je i sa mucanjem. Mucanje treba okrenuti u svoju korist, ne sme se misliti o negativnim stvarima, pa šta iako neko muca, to ne znači da je manje vredan, da ne treba da se druži, i da njegov ili njen život nema i neće imati smisla. I te kao ima smisla, pred njima je mnoštvo predivnih stvari i događaja. Nema razloga za povlačenje u sebe.

Znam i da mnoge osobe koje mucaju pomisle, lako je vama da govorite, pa vi ne mucate i nemate ogroman strah od govora, i ne možete zamisliti kako je to. Verovatno je tako, ali isto tako imam iskustvo velikog broja osoba i dece i odraslih sa kojima sam radila, koji su na početku tretmana bili i uplašeni, ali uz stručnu podršku su uspeli da postanu prave pričalice, da iznose svoje mišljenje, da čitaju na času, odgovaraju, javno nastupaju, druže se, zaljubljuju, rade ono što žele i uživaju u tome.

Tretman mucanja je kao novi sport koji će te trenirati i na kome će osvajati prva mesta i medalje.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Call Now Button