Tehnika pasivnog izdaha kod dece

Tehnika pasivnog izdaha kod dece

Ako i nakon pete godine pored saveta kojih su se roditelji pridržavali i dalje postoji intezivna borba prilikom govora onda govorimo o patološkim oblicima mucanja kao što su primarno, trenzijentno i sekundarno mucanje.
To su najčešće deca koja se rađaju sa genetskom predispozicijom kod koje usled stresa dolazi do prekomerne tenzije u mišićima glasnica i oko glasnica, koje se blokiraju.

Odnos roditelja i okoline je presudan u trenutku kada se jave prvi simptomi zamuckivanja jer od toga često zavisi da li će postojeće teškoće spontano nestati ili će se uobličiti u formu mucanja, jer okidači za mucanje dolaze iz sredine u kojoj je dete.

Ukoliko dete počne da muca a roditelji su smireni veća je verovatnoća da će dete brže prevladati mucanje. Ali ako dete živi u užurbanom okruženju, gde ga uvek svi pekidaju, gde se govori brzo i glasno, i gde su roditelji nestrpljivi, kod njega će se razviti mucanje.

Roditelji bi trebalo da se obrate za savet i pomoć logopedu čim uoče i najmanje promene u govoru svog deteta.

Ako roditelji otvoreno izraze svoju zabrinutost, dete će reagovati na njihovu anksioznost što utiče na pogoršanje govora.

Povećanju mucanja doprinose: pojačani zahtevi roditelja, stalna upozorenja na greške, usmeravanje velike pažnje na govor, požurivanje deteta da govori, stalno prekidanje, obraćanje pažnje na teškoće koje dete ima.

Smanjenju ili eliminisanju mucanja doprinose: uspostavljanje bioškog ritma deteta, eliminacija šećera iz ishrane, uvođenje vitamina i minerala u ishranu, smanjenje izvora stresa u porodičnom okruženju, uspostavljanje harmoničnih odnosa punih poverenja i razumevanja, davanje dobrog govornog modela u vidu smirenog, opuštenog govora sa usporavanjem prve reči.

Deca uzrasta od 5 godina koja mucaju uključuju se na logopedski tretman gde će tokom tretmana naučiti tehniku koja će im pomoći da prestanu da mucaju, umanjiće im nivo stresa i tenzije i pomoći će im da postignu dobar govor.

Za dete koje muca obične svakodnevne situacije kao što su izražavanje želje u prodavnici, traženje druga preko telefona, razgovor sa vršnjacima, odraslima, čine život veoma teškim a roditelje veoma zabrinutim. Iz tog razloga je i nastao praktikum za decu koja mucaju „KSAFA sistem i Tehnika pasivnog izdaha kao metod u tretmanu mucanja kod dece„.

Priređen je na lak, jednostavan i zanimljiv način kako bi omogućio terapeutima da postanu najbolji mogući treneri svojim malim pacijentima, učeći roditelje da budu najveća i najznačajnija podrška svom detetu, a mališanima da iz ovog neobičnog sporta izađu kao pobednici. Deca na tretmanu uče kako da zavaraju mozak, i spreče tenziju na glasnicama pre govora. A to postižu tehnikom pasivnog izdaha.

Dete koje zna da čita može samostalno da vežba, ali to može uraditi i uz pomoć roditelja ili terapeuta, dok će mu tekst „Zašto baš ti?“ omogućiti da lakše razume i prihvati svoj problem.

Dete koje ne zna da čita roditelj ili terapeut vode kroz vežbe na način na koji su one predstavljene i opisane.

Roditelji se kroz poglavlja „Ako mislite da Vaše dete muca“, „Teorijske osnove KSAFA sistema i Tehike pasivnog izdaha “ i „Upustva roditeljima kako da pomognu detetu koje muca“ upoznaju sa uzrocima mucanja, osnovnim karekteristikama, i načinima njegovog prevazilaženja. Roditelji zajedno sa decom uče kako da smanje porodični stres, kako da detetu objasne zašto muca kako da mu budu prava podrška u savladavanju prepreka na koje nailazi.

Logoped vodi dete i roditelja kroz ceo program, upoznaje ih sa osnovnim elementima same tehnike i uzrokom mucanja kako bi roditelji stvorili što bolju sliku o mucanju jer samo tako mogu pomoći svom detetu.

Ono što se mora naučiti kroz program je doslednost u vežbanju i napredovanju, da se jedan korak mora savladati pre nego što se učini sledeći. Na neki način, to je kao kada bi novi sport deca počela da uče ujutru, a onda se popodne oneraspoložili zato što nisu uspeli na takmičenju iz tog sporta. Takmičenje će doći kasnije. Deca prvo moraju da ovladaju osnovnim pokretima i da ih učine automatskim.

Automatizacija pasivnog izdaha vazduha se postiže serijom specijalizovanih vežbi koje su podeljene u nekoliko segmenata, od izgovora kratkih reči, preko izgovora nekoliko reči u nizu pa sve do opisa slike i primene tehnike u spontanom govoru.

Kada se prođu sve serije vežbi kod starije dece-školaraca primenjuje sistemska desenzitizacija koja podrazumeva pravljenje skale primera stresnih sitacija ili govornih situacija kojih se dete plaši i izbegava (od najlakših ka težim), i zatim lagano i uspešno vođenje deteta korak po korak, kakao bi postepeno gradio samopouzdanje.

Vežbe se sprovode tri puta dnevno minimum 10 minuta, što znači da se može vežbati i više. Najbolje je rasporediti ih ujutru, popodne i uveče. Neophodno je da se svaki dan vežba. Na sledeću vežbu se prelazi tek kada je predhodna vežba u potpunosti savladana i kada je izdah vazduha potpuno pasivan. Tokom vežbi deca koriste gumeno crevo, koje im pomaže da čuju svoj pasivni izdah vazduha i uspostave dobru povratnu vezu sasvojim govornim disanjem.

Osnovni zadaci terapije su automatizacija pasivnog izdaha vazduha pre govora i usporavanje prve reči u rečenici.

Kada ovladaju tehnikom pasivnog izdaha moći će bez straha da slobodno govore o sebi, svojim željama, potrebama, da pričaju sa svojim drugarima, nastavnicima, roditeljima i drugima.

Čak i kada dete posle postizanja fluentnog govora počne ponovo da muca, to ne mora značiti da će ovaj teret nositi čitavog života.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Call Now Button