Osnovne informacije

Osnovne informacije

Tehnika Pasivnog Izdaha (TPI) kao metod u tretmanu dece i odraslih koji mucaju zasnovana je na teoriji dr Martina F. Švarca.

Koristi se u terapiji mucanja od 70–tih godina prošlog veka. Dr Martin F. Švarc (Martin F. Schwartz, Ph.D.) ukazuje da fizički uzrok mucanja leži u stezanju glasnica i da su svi ostali vidovi ponašanja, osobe koja muca, reakcija na to. Mucanje je naučeno ponašanje. Naime, kao odgovor nekoj vrsti stresa osoba koja muca steže glasnice, što je urođeni refleks. Stezanje glasnica aktivira mucanje, što je naučeni refleks. Drugim rečima, sve osobe koje mucaju rađaju se sa tendencijom, predispozicijom da, kada su pod stresom, kod njih dolazi do prekomernog stepena tenzije u mišicima i oko mišica glasnica.

STRES ⇒ GRČ GLASNICA ⇒ MUCANJE

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Kako se sprovodi TPI

Kako se sprovodi TPI

TPI je metoda u otklanjanju mucanja koja u sebi sadrži sve u jednom. Ona objedinjuje sve aspekte: govorni, telesni i socio-emocionalni uspostavljajući ravnotežu između misaonih, emotivnih procesa i govorne funkcije. Struktuirana je tako da se njeni modeli mogu usvajati deo po deo.
BAZIČNE PRIPREME

Program počinje bazičnim pripremama koje traju 12 do 15 nedelja.

I FAZA

Osnovne vežbe organizovane su tako da osobama koje mucaju omogućuju formiranje osnovne navike pasivnog izdaha u manje stresnim situacijama. Osnov ove tehnike je da se osobe obuče da dišu pasivno na usta. Pošto se ovakav način disanja dobro uvežba prelazi se na upotrebu pasivnih izdaha pre jednosložnih reči, a zatim višesložnih reči. Postoje određene tehnike samokontrole kojima se kontroliše ovakva vrsta disanja. U ovom delu vežbi moraju se savladati i dva pravila, a odnose se na uklanjanje prebrzog starta, odnosno usporavanja prve reči.

Prvo pravilo glasi:

„Kada je na početku izraza ili rečenice jednosložna reč, treba staviti zarez, mentalnu pauzu, između prve reči i ostatka rečenice.“

JA, SE ZOVEM PETAR.

ON, PIŠE PISMO.

MI, PLANIRAMO LETOVANJE.

Drugo pravilo glasi:

„Kada je prva reč višesložna, svaki slog se mora izgovoriti jednako sporo.”

TEELEFOON JE NA STOLU

JUUČEE SMO IŠLI U BIOSKOP.

JAAGOODE SU SLATKE.

II FAZA

Vežbe premošćavanja odnosi se na korišćenje tehnike u nameštenim situacijama iz stvarnog sveta. Cilj ovih vežbi je da se savršeno naučena tehnika pasivnog izdaha prenese u stvaran svet. Ove vežbe se izvode sa prijateljima, porodicom. U ovoj fazi osobe počinju da pokazuju znake automatske upotrebe tehnike. Doživljavaju sve više uspeha u stvarnom svetu. Uviđaju da tehnika zaista može da zaustavi njihovo mucanje, da to nije nešto što uspeva u samo pažljivo konstruisanim sitacijam, već definitivno, praktično oružje. U toku ove faze vežbanja koristi se uređaj za merenje vremena „MOTIVaider “, čija je svrha da opomene osobu na korišćenje tehnike u različitim situacijama, a sa ciljem da kod osobe koja muca razvije naviku korišćenja tehnike.

III FAZA

Vežbe u stvarnom svetu imaju za cilj da utvrde tehniku u bilo kojoj govornoj situaciji. Suština ovih vežbi je u dekoncentraciji pacijenta i odvlačenju pažnje sa tehnike, jer ako osoba dosledno pokazuje savršenu tehniku na ovom nivou ona je sve više spremna da se suoči sa svetom. Kao i u ostalim vežbama i ovde je postupnost obavezna. Vežbe u ovoj fazi se odnose na razne debate, diskusije, razgovore, pričanje viceva sa drugim osobama.

U svim fazama vežbanja izdah mora biti pasivan, ukoliko nije, izdah nestaje i dolazi do nasilnih i stegnutih izdisaja.

Pasivan izdah i usporavanje prve reči, odnosno dobro savladana tehnika, su presudni za uspešnost tretmana. Dosledno korišćenje vazdušne struje je preduslov za postizanje fluentnosti.

PREVAZILAŽENJE ANTICIPATORNOG STRESA

Uklanjanje govornih strahova i predviđanje je svakako to što donosi trajan rezultat.

Nakon bazičnih priprema, kada je navika automatizovana, osobe moraju prevazići anticipatorni stres, stres vezan za strah od pojedinih glasova, reči i situacija. Ali nije sve tako jednostavno. Ovi strahovi sada na indirektan način dovode do stezanja glasnica. Uklanjanje govornih strahova i predviđanje je svakako to što donosi trajan rezultat, a ne samo početna fluentnost dobijena savladavanjem tehnike izdaha. Oni zahtevaju stalnu pozornost i isplaniranu strategiju. Tehnika kojom se ovo postiže je tehnika sistemske desenzitizacije. Nakon bazičnih priprema, kada je navika automatizovana, osobe moraju prevazići anticipatorni stres, stres vezan za strah od pojedinih glasova, reči i situacija.

Sistemska desenzitizacija jedna je od tehnika koja se pokazala efikasna u suočavanju sa anticipatornim stresom (traje od 6 do 8 meseci). Ona podrazumeva pravljenje skale situcija (hijerarhijskih poređanih) i zatim lagano i uspešno vođenje pacijenata korak po korak, kakao bi postepeno gradio samopouzdanje, ali se može primeniti i na uklanjanje strahova od reči i glasova.

Jedna od najvećih prednosti tehnike pasivnog izdaha je brzina kojom se dolazi do potpune fluentnosti, ali za neke to je možda i najteži deo. Kod ovih osoba potpun uspeh može biti poništen istom brzinom kojom je i naučen, ako se neprimenjuje adekvatno. U ovim slučajevima osoba se može opustiti i može biti manje koncentrisan na pravilnu upoterbu tehnike, što može rezultrati ponovnim mucanje. Postaje podložna suptilnoj komplikaciji „napad podsvesti “.

Ova se pojava javlja kod osoba koji su brzo postale fluentne i ubrzo nakon fluentnosti žale se i na anksioznost i vraćaju se mucanju.

Podsvest igra presudnu ulogu identitetu osobe, i u stvaranju i zadržavanju promena. Kod osobe koja muca podsvesni deo ličnosti vidi sebe kao nekoga ko muca. Godinama osoba govori svojoj podsvesti da ne može da izgovori određene glasove, određene reči ili da govori u određenim situacijam. Podsvest ne donosi sud o mucanju, samo potvrđuje da stvari tako stoje. Kada osoba iznenada prestane da muca, podsvest postane dezorjentisana. Fluentnost nije normalno stanje stvari, ona narušava koncept podsvesnog. Podsvest postaje „zabrinuta“da je osoba ugrožena i jedina njena reakcija je „da da znak za uzbunu“ povećavajući stepen anksioznosti. Da bi ove situacije predupredili moraju se primenjivati tehnike opuštanja koje zajedno sa tehnikom smirenog, pasivnog protoka vazduha, zajedno sa odlučnom namerom opuštanja, iza koje dolazi usporena prva reč, spuštaju tenziju u glasnica do tačke koja je ispod praga koji izaziva mucanje. Tenzija osnovnog nivoa doprinosi otprilike 70% ukupnoj tenziji glasnica. Ona je zato glavni faktor u razmatranju mucanja.

Znamo da je strah nezaobilazni deo naših života. Strah je emocija, a svaka emocija ima tri komponente: psihološku, mišićnu, fiziološku.

Psihološki deo se odnosi na samo osećanje straha, mišićni segment na napetost u mišićima koja je izazvana strahom i fiziološki segment na one reakcije ili telesne senzacije koje izaziva osećanje straha (lupanje srca, znojenje…).

Da bi sprečili pojavu straha od govora moramo blokirati sve tri komponente. To se postiže tehnikama mišićne relaksacije i opuštanja, vežbama disanja, metodama skretanja pažnje sa govora u vidu svesne namere i načinima za borbu s mislima o budućnosti. Vežbom se formiraju novi obrazci govornog disanja u vidu uspostavljanja pasivnog izdaha vazduha pre početka govora uz svesnu nameru opuštanja i usporavanja prve reci u rečenici, u funkciji prevazilaženja predviđanja i postizanja dobrog govora.

KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNI PROGRAM

Ovaj program omogućuje da se redukovanje anksioznost i veoma je važna komponenta tretmana.

Značaj kognitivnog dela je u tome što je moguće na osnovu specijalno konstruisanih hijerarhijskih skala otkriti situacije koje izazivaju govornu anksioznost i proceniti koliko osoba subjektivno trpi u govornoj situaciji, na osnovu čega je moguće ustanoviti potrebu za bihejvioralnom terapijom.

Cilj bihejvioralnog programa kroz tehnike probe ponašanja i sistemske desenzitizacije je da se osoba nauči da otvoreno izražava svoje misli i osećanja, kao kroz mimiku tako i verbalno. One su usmerene na usvajanje socijalno prihvatljivih oblika ponašanja i uklanjanje onih koja to nisu. Omogućavaju eliminisanje straha od govora tj. subkjektivnog trpljenja. Pomoću njih osoba treba da se osposobi da bez straha i bojazni stupa u različite govorne situacije i kontakte sa ljudima.

Nakon završenog programa osobi koja je prošla kroz ceo program uspešno, na raspolaganju su sistemi podrške kao pomoć u prilagođavanju i zadržavanju fluentnosti. Sistem podrške čine: terapeut, »kursevi svežine«, dežurni telefoni, sistem pratioca.

Svrha tretmana nije samo u savladavanju tehnike pasivnog izdaha i usporavanja prve reči koja pokazuje odličan uspeh i brz napredak, nego prevazilaženje anticipatornog stresa koji može trajati dosta dugo, ali osoba koja muca mora da bude strpljiva i ne sme da prestane da koristi naučenu tehniku. Ono što čini ovu tehniku naizgled lakom u stvari najveći izazov nosi u navikavanju da se tehnika primenjuje u svim situacijama.

Istraživanja koja su rađena u Nacionalnom centru za mucanje, a obuhvatila su 625 osoba koje su učestvovale u programu ovog centra pokazala su da dugoročna procena uspešnosti tretmana i posle tri godine nakon završenog tretmana iznosi 93%.

Istraživanja sprovedena kod nas ukazuju da doslednom primenom tehnike pasivnog izdaha, kao i kod odraslih pacijenata tako i kod mladjih, stepen težine mucanja je sveden na najlakši oblik, do potuno fluentnog govora, a strah od govornih situacija znatno je umanjen do potpuno. Dugoročni efekti TPI su procenjeni na 87%, tri do četiri godine po završetku tretmana.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Mehanizam govora i TPI

Mehanizam govora i TPI

Tehnika Pasivnog Izdaha se razlikuje od drugih govornih terapija. Tradicionalne tehnike govorne terapije usmerene su na sam govorni problem.
TPI je usmerena ka pojavama koje prethode govoru. Mucanje nije poremećaj koji je vezan za govor, već za stezanje glasnica (laringo-spazam) koje se odvija neposredno pre govora.

Da bismo govorili, glasnice se spajaju pomoću mišica koji ih okružuju, tako da se lagano dodiruju. Pojačavanjem vazdušnog pritisak ispod njih izbacuje se vazduha iz pluća. Kada je vazdušni pritisak dovoljno veliki on razdvoji glasnice, što dovodi do njihovog vibriranja i stvaranja zvuka. Ovaj zvuk je sirovina za proizvodnju govora. On se pretvara u govor pomoću usana, jezika, vilice, zuba, nepca i ostalih artikulatora.

Glasnice kontrolišu disajni centri u mozgu. Za vreme normalnog disanja one su blago razdvojene neposredno pre udisaja, a onda se nežno zatvaraju kada se vazduh preusmeri, i započne disanje. Otvaranje glasnica je aktivan proces, a nastaje kao rezultat kontrakcije para mišica koji se nalaze u zadnjem dele grkljana. Faza izdisanja je sa druge strane pasivna i predstavlja unutrašnji pokret glasnica prilikom opuštanja mišica. Istraživanja su pokazala da su glasnice pri normalnom, laganom disanju, najopuštenije za vreme izdisaja. Takođe su pokazala da prosečna osoba počinje da zateže glasnice izmedu jedne trećine i jedne polovine sekunde pre govora. Ovaj delić sekunde pre početka govora je kritičan jer u to vreme dolazi do stezanja glasnica. A ujedno je i polazno mesto terapije mucanja. Cilj u lečenju mucanja nije da se leči samo mucanje, već da se spreči da ovaj okidač stigne do mozga.

Od naročitog interesa su nervni završetci koji otkrivaju tenziju koja se razvija u glasnicama. Kada osoba koja muca napne svoje glasnice do te mere da se blokiraju, detektuje se količina tenzije i obrazac nervnih impulsa putuje od nervnih završetaka do mozga. Ovaj obrazac nervnih impulsa je okidač za refleks mucanja.

Ova terapija je u mnogome poseban vid mentalne vežbe. U pitanju je trik kojim osobe koje mucaju moraju ovladati. A trik je u tome da pre govora ne smeju misliti na govor. Umesto toga, moraju misliti samo na to da puste da vazduh izlazi apsolutno pasivno i da budu stalno svesni odlučne namere opuštanja, prilikom pasivnog izlaska vazduha. Kad god imaju nameru da govore, moraju da stanu i ne smeju nameravati da govore, umesto toga, treba da nameravaju da se opuste i dišu, dok vazduh pasivno izlazi iz usta, a onda da prebace fokus namere i počnu da govore sporo.

Osnovni zadaci tehnike su:

  • Automatizovanje izdaha i usporavanje prve reči.
  • Eliminacija stresa koji ima veze sa govorom.

Ovo se pre svega postiže velikim brojem vežbi. Osim što ovo ponašanje čini automatskim, podsvest zahteva stalnu potvrdu da tehnika zaista funkcioniše.

Ono što se uči je zapravo sport. Jedno od pravila je da osoba koja muca mora vežbati i kad joj nije potrebno, da bi to mogla upotrebiti TPI kada je potrebno. Često se dešava da osoba koja muca pokušava da bez dovoljno vežbe primeni tehniku protoka vazduha i postaje obeshrabrena neuspehom. Ono što se uči je dosledno napredovanje u ovom programu, da se jedan korak mora savladati pre nego što se učini sledeci i da se mora uzdržati od nestrpljenja da svoju tehniku oproba u najnezgodnijim situacijama, a da prethodno nije ovladala lakšim situacijama.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Cilj TPI

Cilj TPI

Cilj TPI je da se osoba osposobi da govori sa poznatim i nepoznatim osobama, da se adekvano ponaša u komunikaciji, kao i da se osposobi za kontrolu celokupnog ponašanja uz osećaj sigurnosti i pozitivne emocije.
Zahvaljujući stručnom vođenju sertifikovanog terapeuta i praktikumu sa vežbama, osobe koje mucaju uspešno ovladavaju veštinom dobrog govora i izražavanja u svim govornim situacijama.

Govor osobe koja je mucala postaje potpuno prirodan i kvalitetan. Osobe pričaju lagano bez naprezanja, sa pauzama, odgovarjućim ritmom, melodijom i tempom. Govor je prijatan za slušanje. Savladavanjem TPI osoba koja je mucala postaje dobar govornik.

Tehnika Pasivnog Izdaha je sveobuhvatna metoda koja objedinjuje tehniku govornog disanja, tehnike opuštanja i spuštanja tenzije, tehnike eliminisanja straha od govora i anticipatornog stresa (strahovi, predviđanja) kognitivno-bihejvioralni program, vitaminsku terapiju i režim ishrane.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

8 psiholoških aktivatora mucanja

8 psiholoških aktivatora mucanja

Pošto je stres neophodan da bi došlo do stezanja glasnica, a time se aktiviralo mucanje, na osnovu ispitivanja osoba koje mucaju izdvojeno je osam najčešćih stresova koji dovode do toga.
  1. STRES SITUACIJE – telefon, šalteri, prodavnica, javna mesta i javni govori.
  2. STRES VEZAN ZA REČI ILI GLASOVE – strah od određenih reči, glasova, koji se ispoljava kroz izbegavanje kritičnih glasova i reči. Ova vrsta stresa, kao i skoro sve vrste stresa je naučena.
  3. STRES AUTORITETA – mnoge osobe koje mucaju imaju teškoća da govore pred osobama koje predstavljaju autoritet- šef, nastavnik, profesor, roditelji.
  4. STRES NESIGURNOSTI – osoba koja muca često nije sigurna kako da se ponaša u nepoznatim situacijama, pri upoznavanju sa novim ljudima. Ovaj stres često je prisutan kod učenja stranog jezika i to zbog nesigurnosti u vezi izgovora, izbora reči, gramatičke ispravnosti.
  5. FIZIČKI STRES – prisutan je usled bolesti, umora, iscrpljenosti osobe.
  6. SPOLJAŠNI STRES – možemo ga nazvati “loše vesti“; stres se javlja kada osoba čuje nešto loše, a vezano je za nju ili njen život.
  7. STRES OD BRZINE – ovo je verovatno najčešći stres koji izaziva mucanje, a najčešće je odgovoran za početak mucanja kod dece. Izaziva ga prebrz govor. Kada se izmeri prosečan broj reči koje su osobe koje mucaju tečno izgovarale u minuti, on je bio u okvirima normale, tj. oko 139 reči u minuti, gde je bila važna brzina izgovora prve reči u svakoj rečenici. Osobe koje mucaju govore 4 puta brže od proseka, one umesto da počinju sa govorom polako i smireno, one napadaju reči.
  8. BAZIČNI STRES – tenzija u glasnicama je stalno prisutna i kada osoba ne govori. Postoje dva uzroka njenog variranja: Moždani hormoni svojim hemijskim delovanjem na određene centre u mozgu u stanju su da povećaju tenziju mišića. Stalni, dugotrajni, podsvesni konflikti, koji se pogoršavaju promenama u životu – novi posao, preseljenje. Kada su oba faktora istovremeno prisutna i javljaju se u kombinaciji sa nekim od ostalih vrsta stresa, tenzija u glasnicama može da se poveća do tačke u kojoj osoba praktično nije u stanju da govori. Ovo se često dešava kod dece, čiji bazični stres varira tokom vremena.

Podelite ovaj članak i pomozite nekome ko muca. Hvala. [TheChamp-Sharing]

Call Now Button