BAZIČNE PRIPREME
Program počinje bazičnim pripremama koje traju 12 do 15 nedelja.
I FAZA
Osnovne vežbe organizovane su tako da osobama koje mucaju omogućuju formiranje osnovne navike pasivnog izdaha u manje stresnim situacijama. Osnov ove tehnike je da se osobe obuče da dišu pasivno na usta. Pošto se ovakav način disanja dobro uvežba prelazi se na upotrebu pasivnih izdaha pre jednosložnih reči, a zatim višesložnih reči. Postoje određene tehnike samokontrole kojima se kontroliše ovakva vrsta disanja. U ovom delu vežbi moraju se savladati i dva pravila, a odnose se na uklanjanje prebrzog starta, odnosno usporavanja prve reči.
Prvo pravilo glasi:
„Kada je na početku izraza ili rečenice jednosložna reč, treba staviti zarez, mentalnu pauzu, između prve reči i ostatka rečenice.“
JA, SE ZOVEM PETAR.
ON, PIŠE PISMO.
MI, PLANIRAMO LETOVANJE.
Drugo pravilo glasi:
„Kada je prva reč višesložna, svaki slog se mora izgovoriti jednako sporo.”
TEELEFOON JE NA STOLU
JUUČEE SMO IŠLI U BIOSKOP.
JAAGOODE SU SLATKE.
II FAZA
Vežbe premošćavanja odnosi se na korišćenje tehnike u nameštenim situacijama iz stvarnog sveta. Cilj ovih vežbi je da se savršeno naučena tehnika pasivnog izdaha prenese u stvaran svet. Ove vežbe se izvode sa prijateljima, porodicom. U ovoj fazi osobe počinju da pokazuju znake automatske upotrebe tehnike. Doživljavaju sve više uspeha u stvarnom svetu. Uviđaju da tehnika zaista može da zaustavi njihovo mucanje, da to nije nešto što uspeva u samo pažljivo konstruisanim sitacijam, već definitivno, praktično oružje. U toku ove faze vežbanja koristi se uređaj za merenje vremena „MOTIVaider “, čija je svrha da opomene osobu na korišćenje tehnike u različitim situacijama, a sa ciljem da kod osobe koja muca razvije naviku korišćenja tehnike.
III FAZA
Vežbe u stvarnom svetu imaju za cilj da utvrde tehniku u bilo kojoj govornoj situaciji. Suština ovih vežbi je u dekoncentraciji pacijenta i odvlačenju pažnje sa tehnike, jer ako osoba dosledno pokazuje savršenu tehniku na ovom nivou ona je sve više spremna da se suoči sa svetom. Kao i u ostalim vežbama i ovde je postupnost obavezna. Vežbe u ovoj fazi se odnose na razne debate, diskusije, razgovore, pričanje viceva sa drugim osobama.
U svim fazama vežbanja izdah mora biti pasivan, ukoliko nije, izdah nestaje i dolazi do nasilnih i stegnutih izdisaja.
Pasivan izdah i usporavanje prve reči, odnosno dobro savladana tehnika, su presudni za uspešnost tretmana. Dosledno korišćenje vazdušne struje je preduslov za postizanje fluentnosti.
PREVAZILAŽENJE ANTICIPATORNOG STRESA
Uklanjanje govornih strahova i predviđanje je svakako to što donosi trajan rezultat.
Nakon bazičnih priprema, kada je navika automatizovana, osobe moraju prevazići anticipatorni stres, stres vezan za strah od pojedinih glasova, reči i situacija. Ali nije sve tako jednostavno. Ovi strahovi sada na indirektan način dovode do stezanja glasnica. Uklanjanje govornih strahova i predviđanje je svakako to što donosi trajan rezultat, a ne samo početna fluentnost dobijena savladavanjem tehnike izdaha. Oni zahtevaju stalnu pozornost i isplaniranu strategiju. Tehnika kojom se ovo postiže je tehnika sistemske desenzitizacije. Nakon bazičnih priprema, kada je navika automatizovana, osobe moraju prevazići anticipatorni stres, stres vezan za strah od pojedinih glasova, reči i situacija.
Sistemska desenzitizacija jedna je od tehnika koja se pokazala efikasna u suočavanju sa anticipatornim stresom (traje od 6 do 8 meseci). Ona podrazumeva pravljenje skale situcija (hijerarhijskih poređanih) i zatim lagano i uspešno vođenje pacijenata korak po korak, kakao bi postepeno gradio samopouzdanje, ali se može primeniti i na uklanjanje strahova od reči i glasova.
Jedna od najvećih prednosti tehnike pasivnog izdaha je brzina kojom se dolazi do potpune fluentnosti, ali za neke to je možda i najteži deo. Kod ovih osoba potpun uspeh može biti poništen istom brzinom kojom je i naučen, ako se neprimenjuje adekvatno. U ovim slučajevima osoba se može opustiti i može biti manje koncentrisan na pravilnu upoterbu tehnike, što može rezultrati ponovnim mucanje. Postaje podložna suptilnoj komplikaciji „napad podsvesti “.
Ova se pojava javlja kod osoba koji su brzo postale fluentne i ubrzo nakon fluentnosti žale se i na anksioznost i vraćaju se mucanju.
Podsvest igra presudnu ulogu identitetu osobe, i u stvaranju i zadržavanju promena. Kod osobe koja muca podsvesni deo ličnosti vidi sebe kao nekoga ko muca. Godinama osoba govori svojoj podsvesti da ne može da izgovori određene glasove, određene reči ili da govori u određenim situacijam. Podsvest ne donosi sud o mucanju, samo potvrđuje da stvari tako stoje. Kada osoba iznenada prestane da muca, podsvest postane dezorjentisana. Fluentnost nije normalno stanje stvari, ona narušava koncept podsvesnog. Podsvest postaje „zabrinuta“da je osoba ugrožena i jedina njena reakcija je „da da znak za uzbunu“ povećavajući stepen anksioznosti. Da bi ove situacije predupredili moraju se primenjivati tehnike opuštanja koje zajedno sa tehnikom smirenog, pasivnog protoka vazduha, zajedno sa odlučnom namerom opuštanja, iza koje dolazi usporena prva reč, spuštaju tenziju u glasnica do tačke koja je ispod praga koji izaziva mucanje. Tenzija osnovnog nivoa doprinosi otprilike 70% ukupnoj tenziji glasnica. Ona je zato glavni faktor u razmatranju mucanja.
Znamo da je strah nezaobilazni deo naših života. Strah je emocija, a svaka emocija ima tri komponente: psihološku, mišićnu, fiziološku.
Psihološki deo se odnosi na samo osećanje straha, mišićni segment na napetost u mišićima koja je izazvana strahom i fiziološki segment na one reakcije ili telesne senzacije koje izaziva osećanje straha (lupanje srca, znojenje…).
Da bi sprečili pojavu straha od govora moramo blokirati sve tri komponente. To se postiže tehnikama mišićne relaksacije i opuštanja, vežbama disanja, metodama skretanja pažnje sa govora u vidu svesne namere i načinima za borbu s mislima o budućnosti. Vežbom se formiraju novi obrazci govornog disanja u vidu uspostavljanja pasivnog izdaha vazduha pre početka govora uz svesnu nameru opuštanja i usporavanja prve reci u rečenici, u funkciji prevazilaženja predviđanja i postizanja dobrog govora.
KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNI PROGRAM
Ovaj program omogućuje da se redukovanje anksioznost i veoma je važna komponenta tretmana.
Značaj kognitivnog dela je u tome što je moguće na osnovu specijalno konstruisanih hijerarhijskih skala otkriti situacije koje izazivaju govornu anksioznost i proceniti koliko osoba subjektivno trpi u govornoj situaciji, na osnovu čega je moguće ustanoviti potrebu za bihejvioralnom terapijom.
Cilj bihejvioralnog programa kroz tehnike probe ponašanja i sistemske desenzitizacije je da se osoba nauči da otvoreno izražava svoje misli i osećanja, kao kroz mimiku tako i verbalno. One su usmerene na usvajanje socijalno prihvatljivih oblika ponašanja i uklanjanje onih koja to nisu. Omogućavaju eliminisanje straha od govora tj. subkjektivnog trpljenja. Pomoću njih osoba treba da se osposobi da bez straha i bojazni stupa u različite govorne situacije i kontakte sa ljudima.
Nakon završenog programa osobi koja je prošla kroz ceo program uspešno, na raspolaganju su sistemi podrške kao pomoć u prilagođavanju i zadržavanju fluentnosti. Sistem podrške čine: terapeut, »kursevi svežine«, dežurni telefoni, sistem pratioca.
Svrha tretmana nije samo u savladavanju tehnike pasivnog izdaha i usporavanja prve reči koja pokazuje odličan uspeh i brz napredak, nego prevazilaženje anticipatornog stresa koji može trajati dosta dugo, ali osoba koja muca mora da bude strpljiva i ne sme da prestane da koristi naučenu tehniku. Ono što čini ovu tehniku naizgled lakom u stvari najveći izazov nosi u navikavanju da se tehnika primenjuje u svim situacijama.
Istraživanja koja su rađena u Nacionalnom centru za mucanje, a obuhvatila su 625 osoba koje su učestvovale u programu ovog centra pokazala su da dugoročna procena uspešnosti tretmana i posle tri godine nakon završenog tretmana iznosi 93%.
Istraživanja sprovedena kod nas ukazuju da doslednom primenom tehnike pasivnog izdaha, kao i kod odraslih pacijenata tako i kod mladjih, stepen težine mucanja je sveden na najlakši oblik, do potuno fluentnog govora, a strah od govornih situacija znatno je umanjen do potpuno. Dugoročni efekti TPI su procenjeni na 87%, tri do četiri godine po završetku tretmana.
