Ukoliko primetite zamuckivanje kod svog deteta potražite stručnu pomoć, nemojte čekati, jer saveti koje budete dobili pomoći će vam da razumete mucanje i da na odgovarajući način reagujete.
Jedan od važnih zadataka logopeda je da savetuje roditelje čija su deca skoro počela da mucaju.
Prvo mucanje se javlja obično između dve i po i pet godina i u 70% slučajeva spontano nestaje. Preostalih 30% statistički čine odrasle osobe koje mucaju.
Deca koja mucaju, bilo da vremenom to spontano prestanu ili ne, obično trpe zadirkivanja druge dece. Nije neubičajeno da vremenom zbog toga izgrade veoma nisku sliku o sebi. Taj rani oblik ponašanja ih prati kroz osnovnu i srednju školu i utiče na to kako će se razviti tokom adolescencije i kasnije. Mnogi odrasli ljudi koji mucaju kažu da im je okrutno zadirkivanje školskih drugova najbolnije iskustvo vezano za problem koji imaju. Potpuno je normalno onda da roditelji pokušaju da zaštite svoje dete od takvog bola.
Prvi korak koji roditelji najčešće urade jeste da odu kod pedijatra. I najčešće pedijatar kaže: „Ne radite ništa, dete će prevazići to.“ U najvećem broju slučajeva tako i bude. Ali tu su i onih 30% koji nastavljaju da mucaju. Šta raditi sa njima? I šta raditi sa godinama borbe koje prođu dok dete konačno ne prevaziđe mucanje? Najvažnije je da se roditelji u tom slučaju obrate logopedu za savet i pomoć.
Dr Martin Švarc je postavio faktor verovatnoće prevazilaženja mucanja, pomoću koga možemo reći roditeljima čije će dete spontano prestati da muca, a čije dete će se suočiti sa mucanjem čitavog života ukoliko se ne započne rana terapija. Faktor verovatnoće prevazilaženja mucanja može da predvidi verovatnoću detetovog prevazilaženja mucanja, ali nije apsolutno siguran. Postoje faktori koji su van naše kontrole – fizičke ili emotivne traume – a koje utiču na verovatnoću. U te traume spadaju ozbiljne neočekivane bolesti, automobilske nesreće i emotivni stresovi poput razvoda roditelja. Verovatnoća prestanka mucanja se računa davanjem odgovora na niz pitanja.
Da li neko iz bliže porodice muca? Da li je u pitanju dečak ili devojčica? Koliko je dete bilo staro kada je počelo da muca? Da li je mucanje bilo konstantno ili je bilo perioda dobrog govora? I tako dalje, i tako dalje. Roditelj može da odgovori na ova pitanja posmatrajući situaciju ili direktno pitajući dete.
Analize pokazuju da doba deteta u kom se mucanje javilo ili i dalje traje, jasno ukazuje da li će problem vremenom nestati ili ne. Na primer, sedmogodišnje dete sa šansom od 50 % da mucanje prestane bi trebalo odmah da se obrati za pomoć, dok je dvogodišnje dete sa istom verovatnoćom prestanka dovoljno nadgledati. Roditeljima se kaže da prate pokazatelje za vreme od šest meseci. Kako dete biva starije, tako bi verovatnoća prestanka trebalo da se povećava. Ako ona, međutim, ostaje ista ili se umanjuje, onda je neophodno dete ukjučiti u logopedski tretman.
Kada roditelj primeti da dete uzrasta od dve ili tri godine ima problem sa govorom, u početku mu se savetuje da ne preduzima ništa i dođe na kontrolu za šest meseci. Ako mucanje ne prestaje, drugi korak je da počne da primenjuje neke od saveta koji imaju za zadatak da umanje mucanje. Ako i to ne uspe, roditelji i dete se moraju uključiti u kontinuirani logopedski tretman.
Ako mucanje kod deteta ne prestaje, a ipak i dalje ne predstavlja ozbiljan problem zbog kog bi se trebalo obratiti logopedu, primenom saveta za kako se ponašati u određenim situacijama roditelji mogu pomoći dtetu da prevaziđu mucanje.
Ove sugestije neće funkcionisati u slučaju da dete pokazuje ozbiljnu borbu i mogućnost da predvidi reči ili zvuka kojih se plaši. Verovatnoća da će mucanje prestati kod ove dece je veoma slaba zbog toga što je tenzija u glasnicama toliko izražena da pričanje polako i usporavanje prve reči neće biti dovoljno da spreče blokadu. U tom slučaju, neophodno će biti korišćenje Tehnike pasivnog izdaha.
Deca uzrasta od 5 godina uključuju se u logopedski tretman radi savladavanja Tehnike pasivnog izdaha i uz pomoć terapeuta i roditelja koji se moraju aktivno uključiti u proces terapije. Tokom terapije, roditelji i dete će naučiti teniku koja će mu pomoći da prestane da muca, umanji nivo stresa i dostigne permanentu fluentnost.
Bez obzira što je kod dece i odraslih dubina sukoba i problema najčešće ista, deca imaju bolji kontakt sa nesvesnim, pa samim tim i unutrašnju hrabrost, dok se odrasli udaljavaju godinama od svog nesvesnog, time se i mnogo kruće pridržavaju sopstvenih normi, i „lažnih“ uverenja vezanih za mucanja. To je razlog što deca spontanije izlaze iz mucanja u odnosu na odrasle.
